Apel svim ljudima

U ovom video ne pričam o nekoj konkretnoj temi, jer se nalazimo u stanju u kojem nemamo drugog izbora nego da stanemo u ime zemlje, u ime ljubavi, u ime prirode, životinja i svega što postoji kao dato Božjom energijom, Božjom ljubavlju, sveprisutna sila na ovom privremenom zemaljskom putu.

Današnji video je vanredan video i takođe je apel, svest, ohrabrenje, samopreispitivanje, povezivanje sa samim sobom, preispitivanje svog života, vrednosti u njemu, ka čemu se krećete, kakav je vaš život, kakav života želite svojoj deci, kakav život želite za svako živo biće koje živi napolju, koje zapravo nije odvojeno od vaše duše.

Svi dolazimo sa jednog izvora, iz Božije ljubavi, iz čistote, iz zajedništva, iz jednog sveprisutnog okeana, čija svaka kap tog okeana sam ja, ti, ulična životinja, kućni ljubimac, dete, rođak, prijatelj, komšija. Svi smo iz jednog izvora. Iz tog izvora dolazimo sa zemaljskom misijom da svi pojedinačno dožive svoja lična životna iskustva, bolove, patnje, karmu, dela i da postanemo bolji ljudi. U ovaj svet, u ovu zemlju, putujemo sa jednim ciljem – da se očistimo od grehova, od loših karakternih osobina, slabosti, senki i da se učinimo boljim čovekom, da se približimo Bogu, koji je čista ljubav, svest i mir. Kada smo suprotno tome, mi smo veoma, veoma daleko od Božanskog izvora, koji zapravo tinja negde duboko u nama, u našem srcu, jer svi imamo tu Božansku iskru iz koje dolazimo. Svi mi nosimo okean u sebi, iako smo svuda okolo kao kapi prolivene na tlu ove zemlje. Ovaj video pravim isključivo uz Božiju pomoć, kroz kanalisanje informacija, kroz duhovni svet, kroz sve duhovne vodiče i apel preko njih da kroz mene prostrujaju ove informacije koje bi trebalo da vas malo ozbiljno ohrabre za ovaj život. Živimo u vremenu koje nije nimalo dobro. Ali, nažalost, ono što je u davna vremena pisalo u knjigama da dobro pobeđuje zlo, ovoga puta, nažalost, nema mesta za to. Ovog puta je alarm. Ovoga puta to nije priča iz bajke Hans Hristijan Andersena ili braće Grim u kojoj će dobro pobediti zlo. Ovoga puta se pokazalo da je zlo zapravo izabrano od nas i da sve više dolazi na ovu zemlju. Zlo nije strašno kada postoji ravnoteža, zlo je strašno kada su ljudi slepi za postojeće zlo i nesvesno ga biraju i ono počinje da dominira svetom, u čovečanstvu. U ovom trenutku smo upravo na tom nivou, gde je čovečanstvo na granici i liniji da ga već bira na svakom uglu svog života i u svakom uglu vreba i vlada u svim privatnim životima, što kroz materijalizam, što kroz poslovne mesta, šta kroz kupovinu, što kroz moderan zapadni život, što kroz niske površne vrednosti, što kroz brz način života, što kroz neka prolazna rešenja, što kroz slabosti ljudi, likova koji prave, nameću, ruše i prave spletke, one koji samo gledaju za sebe, kroz svoju sebičnost, kroz njihovi pohlepu, spletke, obmane, kroz sve i svašta što možemo da vidimo u običnom svakodnevnom životu na jedan običnog čoveka pojedinca. Tu počinju sve male stvari u kojima veliko zlo dominira svačijim životom, u svačijim okvirima, u svakoj instituciji, bilo da je prosveta, bilo ministarstvo, bilo preduzeće. Ljudi treba da budu svesni. Morate shvatiti da svet ne ide na pravo mesto. Ali ne možete da gledate vesti i živite kao da ste nekako odvojeni od te vesti. Jer sve što se dešava na ovom svetu deo je vaših dela. Uradili nešto ili ne, opet ste uključeni u dešavanja u svetu. Ako ćutite pred nepravdom, deo ste zla. I ono što apelujem na svakog čoveka je da postane malo svestan onoga što vidimo u dnevnim vestima.

Ono što se dešava globalno u svetu, što se tiče samoubistava, što se tiče zločina, ubistava, masakra, zemljotresa, ratova, epidemija i svega i svega što vidimo, dominira, to je samo duh čovečanstva, oboleni duh čovečanstva. To nije nešto što jednostavno pada s neba. Zašto ljudi u prethodnim vekovima zlo nisu živeli u ovoj meri? – Uvek je bilo, jer zla je uvek bilo, ali ne u ovoj meri! Danas živimo u svetu u kome nam preti potpuni kolaps zemaljske kugle, jer dolazi do preteranog zagrevanja zemljinog tla, globalnog zagrevanja i narušavanja svih sistema koji bi trebalo da rade u ravnoteži na ovoj zemlji, kako bismo mogli mi ljudi pojedinačno da živimo u miru, harmoniji i ravnoteži sa prirodom, koja se već sve više I više uništava i nestaje, tome možemo svjedočiti i danas. Na 25-26 januara kad sam izašla napolje, sunce me opeklo, ovo mi se nikada nije desilo u životu, što sam doživela. U najvećoj zimi, u središte zimi da imamo letnje sunce, proletnje ne bih ni  rekla jer to je bilo letnje sunce jer su mi na koži izašlo alergija. To je alarm za buđenje! Nemojte misliti da ne možete ništa. Vi koji gledate i sedite kod kuće koji očigledno radite kao prodavac, čistačica ste, radite u restoranu ili gde god da ste na ovom balkansko tlu, gde god da ste, svi ste deo ovoga što se dešava na Balkanu i širom sveta!

Ono što se dešava na Balkanu je izuzetno naša krivica, zato smo reinkarnirani u ovom podneblju, zato živimo u ovom podneblju, jer smo odgovorni za ono što se dešava jer je to naša karma. Ako pogledamo vesti, ako vidimo da je „neki otac ubio svoje dete od 2 godine“ jer verovatno nije mogao da izdrži kod kuće, to govori da smo mi sami krivi za ovo što se dešava. Kako?! – Tako da kada postanemo svesni vrednosti koje se nameću i kulture u društvu u pogledu toga šta je dozvoljeno, kakvo je vaspitanje dozvoljeno na individualnom nivou, koliko su niskosvesne porodice koje su doprinele stvaranju nisko- svesnoj deci dozvoljavamo da dominiraju društvom. Kada postoji zakon, kada postoje pravila, kada postoji kultura, kada kulturni ljudi poput vas i ja ustanemo u ime kulture i svesti i kažemo "turbofolk se ne može puštati na tom i tom mestu", mora da postoji kultura, da postoji neki red I da se održe neke prave vrednosti.

Onda šta će da bude.. onda država nema drugog načina nego da poštuje pravo ljudi koji se bore, protestuju i imaju dostojanstven glas. Na ovaj način će se ove nesvesne porodice, recimo otac ubio dete, potisnuti da više ne mogu da rade takve stvare, a ne da njihova deca to rade okolo, jer sve je previše dozvoljeno, sve se previše ćuti i dolazi do degradacije svih društveno ispravnih i pravih vrednosti zdravog života, mira, blagostanja, sloge, sreće, zajedništva, pozitivne energije, razmene sa prijateljima i društvenog života koji će doneti zajedništvo, razmenu lepe energije i kulture.

Sad dve je zgubljeno, jer od ćutanja dolazimo do toga da se stvari toliko degradiraju da će i materijalisti koji jednog dana možda dobiju to šta žele, svi mi koji smo obični ljudi bit čemo prepušteni na milost i nemilost u preživljavanju, u jelu jedni među druge jer nećemo možeti da opstanemo, jer X-pojedinci imaju i drže tu kao bogata moć, a u stvari to bogatsvo je samo jedna VELIKA zabluda, ne treba vam, sve je izmišljeno.

Nekada nije bilo konkretnih poslova, kao što su danas ljudskih resursa, nije bilo potrebe za takvim radnim mjesta, ogromne firme. Ljudi su bili zadovoljni sa vrlo malo, ljudi su živeli i otvarali svoja radna mesta i poslove i svoju firmu, ali se nisu širili, znali su gde im je granica bio, znali su koliko im je dovoljno. Sada se otvaraju izmišljeni kadrovski poslovi koji će moći da kontrolišu ogroman broj zaposlenih ljudi, a to je zapravo materijalistički um koji želi sve više i više.

Ti ljudi koji tamo rade, pate, jer to nije pravi način života da duša dođe na ovaj svet. Bog je planirao da svačiji život svojim talentima živi nešto lepo, da živi od duše, a ne da živi za platu. Ti poslovi su čisto zlo i nametnuti i istiniti, jeste da tu su najveće plate, koje će vam doneti obilje i luksuz, ali vam to ne treba jer život nije zamišljen za to, život je zamišljen da se živi mnogo jednostavnije, da mi žive sa istinskim vrednostima. Ovu nedelju, možda i dve nedelje, posvetila sam ulasku u srž života Tošeta Proevskog i slučajno, ali ne slučajno, ušla sam u to, zanimalo me koliko je prodao on karte za koncerte i saznala da su Tošeove karte bili od 300 do 500 denara ili 5eur.. Tolika vrednost, takve pesme, takva pozitivna energija, takva umetnost, takva kultura, takva posebnost i autentičnost se naplaćivala za tako normalne pare, gde su svi ljudi mogli da uživaju u tim pesmama, toj lepoti i toj umetnosti koju je on davao, tu ljubav koju je širio i svi su to osetili i zato su ga svi voleli. A danas ne možemo sebi da priuštimo koncert jer ulaznica je minimum hiljadu denara, što samo elita može da priušti i zato mi kao čoviječanstvo idemo ka propasti. Jer nema potrebe da se naplaćuju tako visoke sume ni za koncerte, jer je sve izmišljeno, sve se može čak i bez para, bukvalno bez para – davati bez para i primati bez para, ali NE!.. čovek je pohlepan za novcem. Međutim, poenta je u tome da ne želim da vas zavarava taj svet, da ne idete ka taj svet. Da se zapitate gde ste, šta ste, šta radite. Nije da svet ide u neko drugo vreme, mi smo ti koji dozvoljavamo da svet ode ka destrukciji, a ovaj svet, ma koliko se nameće, jednog dana će nas sve satrti i uništiti. Uništiće nas u smislu da nećemo moći da živimo normalni život. Sa stanovišta da je planeta zemlja toliko uništena da više nećemo moći da osetimo ni zimu ni leto, sa stanovišta da nećemo moći da znamo kako ćemo preživeti mesec, sa stanovišta da nećemo moći kada izađemo sa praga svog doma, ma nemora nužno ni sa praga svog doma, čak već u svačijem domu, kod komšija, zgrada u kojima ljudi žive, ta energija se širi na pojedinačno nivo, nećemo moći da nađemo nigde taj mir. Ljudi će se samoubijati, ljudi će ići u propast,  će se izgubiti ceo smisao življenja, a već idemo ka tome i zato je ovo moja poruka koja je kanalisana iz duhovnog sveta, ovo nije iluzija, ja ne izmišljavam ništa, govorim vam pravu sliku iz objektivne perspektive. Stvari na globalnom nivou kako budu okrenule naopačke će ići ka sve većem haosu i kažem vam posledice će ići u svačiji dom, na svačiju dušu jer duša traži mir, sreću, blagostanje, društveni život gde može da oseti sve lepote života: od kulture, od muzike, od umetnosti, od pevanja, od svega. Ali to nije život kojem smo svedoci danas, zato apelujem na svakog pojedinca, sada dolaze politički izbori, dolazi haos. Politika je jedna velika nula, to je institucija koja je izmišljena da drži ljude u redu. Imate slobodu, imate pravo, imate svoj glas i možete bukvalno sve u životu baciti i ostati na ulici. Upravo sada, upravo sada, možete to učiniti i shvatiti da niko ne može voditi vaš život.

Kada ostanete na ulici, shvatićete da je sve u vašoj moći. Nema poslodavca, ne morate da plaćate kiriju, ne morate se hraniti, ne morate ništa da radite. Hajdemo svi na ulicu, hajde da se svi okrenemo i odvežemo od svih materijalnih stvari o kojima smo zavisni. Kad se maknemo od toga, ulica će biti sa najviše beskućnika, ali i psihički najzdravijih ljudi, jer ugovor na poslu vam jede dušu, nervoza nekih patoloških slučajeva od nekoga kompleksa vam jede duša, političara koji samo živi za status jede vašu dušu, vaša duša jede vaše zdravlje zbog to što živi u suprotnoj i pogrešnoj strani života. Zdravstveni sistem nas ne leči, mi možemo samo sebe da izlečimo. Mi imamo tu moć da se razbolimo i mi imamo tu moć da izlečimo sami sebe. Isključivo u miru, blagostanju i ljubavi, a sve ovo od lekova, od zdravlja, od svih naučnih dostignuća i donetih moderni lekova i metoda lečenja su LAŽ. Jer leči samo posledice pogrešnog načina života. Ne nasedajte na novac ljudi, novac vam ne treba! Ne treba vam novac, pre su ljudi živeli od pirinča i hleba, pa su bili srećni. Ne kažem da se treba vraćati u praistoriju, samo kažem da nije normalno ono što je normalizovano i ono što živimo. Vratite se korenima svoje duše, svoje svesti, svoje ljubavi. Pa gledam o Tošin grob, ležao je pod plastični pokriv petnaest godina. Poslednji Tošetov koncert, zamislite ako je imao dvadeset, trideset hiljada publike, svi po 500 denara ako mu je bilo karta, to je preko dvesta hiljada evra zaradjeno sa kim on je uložio u popravku disfunkcionalne škola kroz Makedonije sa prošlog koncerta. I da mu grob bude pod plastikom petnaest godina, za one škole koje zapravo nisu bile ni njegova dužnost, to je bila dužnost politike koja je mrtvo tlo od kad je formirana Makedonija. U Jugoslaviji se živelo mnogo bliže i u većoj zajednici. Svi pojedinci u ovim balkanskim klimama imaju svoj nivo svesti, mi imamo kulturu, svoje poreklo, istoriju i divne ljude, stvaraoce i revolucionare koji su napravili divnu istoriju u smislu očuvanja Makedonije kao kulture, ali to je jedna strana, to su pojedinci kao što sam ja pojedinac koji to radi proizvoljno sa svoja slobodna volja. I oni su se na neki način borili da zadrže neku kulturu, neki svoj identitet, ali ono što vi idolizujete u ovim političarima kojima je, kao što rekoh, njihova dužnost je bila da opremaju škole u ​​normalnijim uslovima, nije bilo to Tošetova dužnost.

Njegov rad, suština, misija, doprinos i humanost da doprinese da toliki broj škola popravi i da ga ta politička mafija na kraju ostavi bukvalno na smrdljivom mestu od plastike, pa to vam govori da se malo probudimo.. zamislite kako je te porodice, koliko srca je Toše dirnuo, a onda se pitamo gde idu dobri ljudi, dobri ljudi ne mogu da opstanu u okolnostima u kojima se ne poštuju, a ne poštuju se. I to je poziv Boga, to je poziv Boga... To je povik.. imate vrednost, pogledajte svoju vrednost dokle ćete ići slepo kod slepih političara. Političari, institucije, sve što se radi na globalnom nivou u jednom društvu, sve je izmišljeno. Sve je izmišljeno. Ne postoji. Evo srušite ih sad, zamislite u glavi da jednostavno nema ništa, slobodni ste. Slobodan si čovijek. Slobodan iz dogovora, iz pravila, iz zakona. To su samo institucije koje rade da imaju neku vrstu balansa, ali institucije se zloupotrebljavaju i lažu običnog čoveka u svim njegovim sferama, i zato Makedonija dobija političare koji bukvalno pri zdravoj pameti zaglupljuju makedonski narod. Znate kakva je psihologija.. aha vidim da je ovo mlada krhka riba, naivna koja ništa ne zna, pa daj da joj ukradem pare, ili ću njoj reći, ako je to 300 dinara, reći ću joj 350 dinara jer vidim da ćuti, neće da se bori, nema dostojanstva, mirna je, ćuti, kaže hvala, dobra je, pa daj da joj oderem kožu, prevariću je. Na isti način političari to rade sa makedonskim i balkanskim narodom. Nemamo kultura, nema ikakva kultura: ajde, samo idi tamo, ćuti, ajde ovo ili ono i tako se živi površno. Samo za sebe, sa lenjošću, sa nekulturnim sa gadošću u sebi, mnogo je gadnih ljudi u ovoj zemlji, mnogo zla. Međutim, samo ti ljudi će stati, kada mi postavićemo granicu kad mi čemo da budemo malo svesniji.. Mene me ne zanimaš, ima da radiš kako što kultura nalaže. A pošto smo naučeni da poštujemo sve i svakoga, da ćutimo i da budemo kulturni, mi zapravo dozvoljavamo najvećem dnu dna da nas vodi i dominira društvom. Ne sme da bude tako, pravo samoljublje i samopoštovanje je kada kažem i kada stojim iza kulture, pogotovo onih koji imaju decu, ma ja ću stati iza svoje budućnosti deteta, neću da moje dete živi u ovakvoj budućnosti, društvo, u takvom trulom i gadnom društvu u kome se pre nedelju dana na vestima čulo da je neka nakaza iz Vinice vezao psa za zadnji deo auta i vuko ga, pes trči li trči, a on vozio auto. Siroti pas trči i trči sa poslednjim dahom, sa dve opcije: ili da zgnječi noge i umre udaveći se. Ili ne znam koje druge opcije mogu biti ovde.. jedine opcije su ili ostati bez daha.. zamislite kakvo je to mučenje.. životinje.. životinje imaju prava, imaju prava bre ljudi, da vidite u Engleskoj kako su tretirani, NE smemo li da dozvolimo ovo, kako da vam objasnim, da li trebamo da se obesimo?- Trebamo li da se obesimo, šta da radimo??? – Dali shvatate što to znači... za takve stvari li trebamo da se obesimo? – Ne treba da dižemo GLAS.

A mi ćemo gledati, zatvorićemo oči, srce će nam se razdvojiti i reći ćemo: „To je to, svet je takav, to je to, ćuti, čuvaj svoju porodicu, svoju decu i čuti“. Sutra će vaša deca živeti u gori svet, a vaši unuci od vaše dece biće znak pitanja da li će uopšte živeti. I cjela sam se naježila zbog ovoga, jer je alarm došao do te mere, da zemlja već dolazi u preveliki haos i potpunu degradaciju, uništenje svih eko sistema, gde nema izlaza ako ovaj put to ne osvestimo na vreme. Moj apel prema vas, uz Božiju milost, informacije i molba preko mene, jeste da shvatite i prestanete sa onim što radite, sa svime što je u vašem životu kao problem. Sve je izmišljeno, i vaši problemi su izmišljeni. Možda se samo vaša lična karma, odgovornost i trenutna situacija koja može biti rešena na pravi način. Ali to je nevažno, nevažan je vaš život, kako da to drugačije vam kažem, u smislu važnosti onoga što moramo da preduzmemo u ime planete zemlje i u ime budućnosti ove planete zemlje i za buduće generacije. Vaš život je nevažan. Moj život je nevažan. Moj zadatak je da kroz svoju profesiju mogu da izrazim ovo što trenutno znam i radim, vaša dužnost je da ne ćutite, da pazite šta dozvoljavate, šta radite, koje vrednosti gajite, kroz šta prolazite, šta dozvoljavate i da stojite malo dostojanstveno sa mudrošću, sa granicom. Jer neke stvari se ne mogu dozvoljavati više. Putovala sam pre neki dan u drugi grad i na povratku, momak koji nas je vozio puštao je turbofolk muziku o drogi, seksu, siđi dole, dođi po tebe... i tako dalje. I svi smo nosili slušalice i ćutali. Nisam mogla da prečutim i ja, takva sam, ne mogu da ćutim, rekla sam: „Molim vas, stišajte muziku, jer smeta mi, pustite nešto kulturnije“... Ako svaka osoba ovo kaže naglas, onda će ovo nešto početi da se menja.. dobila sam povratnu informaciju: Pogled i ignore. I nastavio je, ne ispercipira me. I znate zašto me nije registrovao? - Zato što su me svi gledali iskosa, i svi su čutali na muziku. Jer sam videla da na svih je bilo neugodno, jedan je mahao slušalicama okolo, i svi su ućutali. A ako bi rekli: „hej, momče, možeš malo usitini utišati muziku, ovo nije baš dobro“, onda videli bi ste kako bi muziku bila utišana, a i promenjena muzička stanicu. Ali ne, mi ćutimo, ćutimo. Ali ćutimo i prema radijima, koji puštaju te pesme, ćutimo prema svemu. Dok ćutimo, ne očekujte blagostanje i budućnost za svoju decu koju će živeti u svetu koji će biti roze svet. Mladi ne treba da imaju prioritet decu danas na ovom svetu, već treba da počnu da rade na svim mogućim aspektima od sebe da daju doprinos. Pošto sada više nije važna ni moja karijera, ni tvoja karijera, ni dostignuća, ni novac, ništa nam neće biti važno, jer ćemo na kraju svi biti u istoj rupi. Tako nam je sve uzalud, sve če nam bude uzalud. Sve. Bez porodičnih ručkova, bez život za tu nedelju, za te praznike, sve će biti uzalud, uzalud, uzalud. Ni Isus, ni crkve, ništa nas neće spasiti, dela su očigledna. Apelujem na vas, svakom čoveku, biće to izvanredni video snimci koje ću češće snimati o događajima koji se dešavaju u svetu, do sada nisam imala takvu naviku da živim, jer sam bio posvećena duhovnom životu i one vrednosti kojima je pojedinac trebalo da doprinese svom životu da ga poboljša, ali sada smo došli do tačke u kojoj je i to uzaludno. Verujte mi, ako to ne uspemo na kolektivnom nivou, uzalud je sve. Uzalud ću nekoga učiti kako da poboljša svoj život, kada ćemo na individualnom i kolektivnom nivou upropastiti svi međusebnom. Neka ove moje reči odjekuju ka vama, jer moć je u vama, u globalnom kolektivu je moć i to ko se izabira, šta se radi, koje vrednosti se njeguju i od čega zavisite u život, kažem vam ako danas odlučite da bacite sve u kantu, od ugovora sa radnog mesta svega, oslobodićete dušu i videčete da možete bukvalno ceo mesec da živite od hleba i soli i da budite sretni. Pojedinačno to vrlo dobro znate, jer kada odete na odmor tamo se preporađate duhovno. Zašto je to tako?!- Zato što niste stvoreni za ovaj konceptualizovani sistem života 8 do 4 koji vam grebe duša ceo mesec za jednu jadnu oskudnu platu. Niste za to stvoreni, kažem vam, ranije su ljudi živeli, vrlo slobodni, nisu imali karijere, nije bilo ničega i ljudi su bili srećniji. Živeli su kroz prizmu „daću ti ja kilogram pirinča, daj mi ti kokošku“, živeli su sa činom razmene. Snalazili su se, imali božju veru, znali da ih Bog neće ostaviti tek tako, a mi danas robujemo ugovorima i zato imamo pune bolnice, hvalimo se najboljim privatnim zdravstvenim ustanovama, najboljim lekovima, najboljim hranu i ne znam šta, a sve je to zabluda. Sve je to zabluda ljudi, nije bilo ništa ranije, sve je izmišljeno. Sve to je uradila nauka, čovečanstvo jer su ljudi počeli da obolevaju, jer su otišli ​​u totalno pogrešnom pravcu. Da ne idete u tom pravcu i da se ne razbolite duhovno i fizički, što od hrane, što od buke i podizanja zgrada na sve strane, što od energije, energije od drugih ljudi, poslova, što od zla, što iz površnosti, što iz ne znamo već sa svih strana. Ne treba vam to, možete bukvalno uveče da jedete hleb i so, jedan pasulj i jednu salatu i biće vam dovoljno za dušu. Bukvalno če vam biti dovoljno za dušu, ali ako to na vreme ne shvatimo, nikome se ne piše dobro. Nikome. I meni, i najsiromašnijima i najbogatijima. Svi hodamo u istoj rupi, to je istina i realnost iz objektivne perspektive. Zahvaljujem vam i nadam se da će ove reči doći do svih ljudi koji treba da čuju ove stvari i da naprave promenu. Amin.